Злонамерни програми и заштита

Велику опасност по кориснике рачунара и паметних телефна представљају злонамерни програми.

Злонамерни програми су рачунарски програми који за циљ имају то да на неки начин нанесу штету рачунару или кориснику рачунара.
Постоји велики број типова ових програма. Неки од њих су креирани како би нам оштетили фајлове које чувамо у рачунару, поједини злонамерни програми могу довести до пада система, а веома су опасни они злонамерни програми који за циљ имају да  украду наше корисничке податке (лозинке које користимо за пријављивање на сервисе електронске поште и друштвене мреже, податке за приступ банковном рачуну...).

Постоји много симптома инфекције злонамерних програма, а најчешћи симптоми су:

  • оперативни систем не може да се учита тј. подигне
  • рачунар је јако успорен
  • Интернет конекција је јако спора
  • не можемо да отворимо неки програм или документ
  • програми се покрећу сами од себе
  • јављају се необичне поруке о грешкама
  • док сурфујемо Интернетом, стално нам искачу рекламе и огласи
  • у Интернет прегледачу (Chrom, Firefox или други) појавиле су се необичне опције тј. траке са алатима
  • Уместо Google претраживача појавио се неки необичан претраживач

Постоје злонамерни програми који су изузетно "мирни" тако да корисници рачунара нису ни свесни да им је рачунар заражен.


Врсте злонамерних програма

Постоји више врста злонамерних програма, као што су:

  • Вируси
  • Црви
  • Тројанци
  • Keyloger
  • Adware
  • Spyware

Рачунарски вирус

Рачунарски вируси су самокопирајући злонамерни програми чији је циљ да ометају нормалан рад рачунара.
Понашање рачунарских вируса може поредити са понашањем биолошких вируса, по којима су и добили назив.

Биолошки вируси Рачунарски вируси
Чине штету нашем организму. Чине штету нашем рачунару: бришу фалове, оштећују програме...
Продирање биолошког вируса у човеков организам назива се зове инфекција. Продирање рачунарског вируса у оперативни систем рачунара назива се зове инфекција.
Биолошки вируси се са човека на човека могу пренети на различите начине: путем ваздуха (кашљањем, кијањем, кроз вентилационе системе), сексуалним контактом, убодом инсекта... Рачунарски вируси се са рачунара на рачунар могу пренети на различите начине: путем зараженог флеш уређаја, меморијске картице или DVD-а, посетом зараженог Веб сајта на Интернету, путем електронске поште...
Биолошки вируси се размножавају великом брзином. Рачунарски вируси се шире (самокопирају) великом брзином.
Да бисмо били здрави, морамо се водити паролом  “боље спречити, него лечити” што подразумев здрав начин живота, избегавање контакта са зараженом особом... Да би рачунар наш био "здрав", морамо се водити паролом  “боље спречити, него лечити” што подразумева употребу Антивирус програма, опрез на Интернету...

 

Црви

Црви су злонамерни програми који, за разлику од вируса, не инфицирају друге програме. Најчешће се шире путем електронске поште или путем зараженог флеш меморијског уређаја. Црви могу бити дизајнирани да обављају разне функције, као што су брисање података, инсталирање backdoor програма, слање заражеих имејл порука. Често су црви креиарани тако да њихов аутор (нападач) може путем Интернета добити приступ зараженим рачунарима.

Тројански коњ

Тројански коњ или тројанац је злонамерни програм који је прерушен тако да изгледа као корисан програми и на тај начини покушава да превари корисника да га покрене. За разлику од вируса, Тројанац не може сам себе умножавати.
Постоји више врсте тројанаца који имају различите штетне ефекте: поједини тројанци, када се покрену, омогућавају другим вирусима да нападну систем или обришу корисничке податке. Постоји врста тројанца која омогућава њиховим ауторима да преузму контролу над зараженим рачунарима. Опасни су и тројанци који памте корисникове лозинке и шаљу их нападачу.

Keylogger

Keylogger је злонамерни програми који памти све што корисник откуца на тастатури, а те податке потом шаље свом аутору. На тај начин аутори keylogger-а могу открити корисничка имена и лозинке банковних рачуна корисника или друге поверљиве податке.

Spyware и Adware

Spyware и Adware програми прикупљају и шаљу податке о понашању корисника рачунара без његовог знања. Ови програми могу вршити пуно различитих функција укључујући приказивање нежељених реклама, прикупљање приватних података као што су бројеви кредитних картица.


Антивирус програми

Антивирус програми откривају и елиминишу вирусе из меморије рачунара. Неопходно је редовно ажурирати Антивирус програм како би се рачунар заштитио и од најновијих вируса.

Постоје Антивирус програми који су бесплатни, као и они који се плаћају. Примера ради, Avast Antivirus постоји у две верзије: Free и Pro. Avast Free је бесплатан, док се Avast Pro плаћа. Разлика је у томе што Pro верзија садржи више функција од Free верзије, па је и самим тим безбедност рачунара повећана.

antivirus logo

Најпознатији Антивирус програми који се плаћају су:

  • Avast Pro Antivirus
  • Bitdefender Antivirus Plus
  • ESET NOD32 Antivirus
  • F-Secure Anti-Virus
  • Kaspersky Anti-Virus
  • McAfee AntiVirus Plus
  • Symantec Norton AntiVirus

Најпознатији бесплатни Антивирус програми су:

  • Avast Free Antivirus
  • Avira Free Antivirus
  • AVG Antivirus Free
  • Bitdefender Antivirus Free Edition
  • Panda Free Antivirus
  • 360 Total Security

Ми се свакако морамо одлучити за један квалитетан Антивирус програм.
Никако не смемо да пробамо да инсталирамо два Антивируса на једном рачунару, јер би они "гушили" један другог што би довело да гушења оперативног система, као и до могућег пада система.

Када је избор Антивируса у питању, моја препорука je Avast Free који користим дуже од десет година и који је успешно одолевао злонамерним програмим који вребају са Интернета и зражених флешева. Avast сам инсталирао на више од 50 рачунара у школама у којима радим и до данас се ни један од тих рачунара није заразио.


Заштита од злонамерних програма

Да бисмо заштитили наш рачунар од злонамерних програма, потребно је да поштујемо низ правила.

  • На рачунару морамо имати инсталиран квалитетан Антивирус програм. Антивирус програм морамо редовно да ажурирамо.
  • Уколико на наш рачунар прикључимо флеш или други меморијски уређај који је претходно био прикључен на туђи рачунар, прпорука је да ручно, путем Антивируса, скенирамо уређај како бисмо били сигурни да се на њему не крије злонамерни програм.
  • Firewall мора бити укључен.
  • Морамо да водимо рачуна шта радимо на Интернету. Морамо избегавати сумњиве сајтове и лажне рекламе. Током сурфовања Интернетом, један покрешан клик је довољан да заразимо наш рачунар. Чланак о ризичним сајтовима на Интернету можете пронаћи путем овог линка.
  • Избегавати преузимање програма и игрица а за које је неопходан carck, јер се у великом броју crack-ова крију злонамерни програми.
  • Не смемо да отварамо имејлове који стижу од стране непознатих пошиљаоца. Посебно су ризични имејлови са фајловима у прилогу.
  • Никако не смемо на сумљивим и непознатим сајтовима остављати своје податке, укључујући и имејл адресу.
  • На Интернету постоје злонамерни програми који се рекламирају као Антивирус програми. Уколико инсталирамо такав програм, наш рачунар ће постати заражен, а нападач тј. аутор програма може прузети контролу над нашим рачунаром при чему може да украде наше поверљиве податке. Ови програми нас лако могу преварити јер изгледају као прави Антивируси и претварају се да чисте наш систем од вируса. Листу лажних Антивирус програма можете погледати путем овог линка.

 

sasapetrovic
Саша Петровић